Како се глобална урбанизација наставља убрзавати, системи осветљења у градским путевима, заједницама и јавним просторима нису само основна инфраструктура за обезбеђивање безбедности путника, већ и кључни пример градског управљања и одрживог развоја. Тренутно, постизање уштеде енергије и смањење потрошње, побољшање енергетске ефикасности и прилагођавање различитим сценаријима кроз интелигентну контролу у градовима различитих климатских услова и величина постали су кључни изазов са којим се суочавају одељења за урбано управљање широм света.
Традиционалне методе контроле градског осветљења имају значајне заједничке проблеме и нису у стању да задовоље потребе глобалног урбаног развоја:
(1)Традиционална улична расвета у већини градова широм света и даље се ослања на натријумове лампе високог притиска или ЛЕД диоде фиксне снаге, које раде пуном снагом током целе ноћи и не могу се пригушити чак ни рано ујутру када је саобраћај редак, што резултира прекомерном потрошњом електричне енергије.
(2) Моделима управљања недостаје интелигенција. Неки европски и амерички градови се ослањају на ручне тајмере, а кишна подручја у југоисточној Азији тешко благовремено реагују на временске промене и промене светлости. То доводи до широко распрострањеног расипњавања енергије широм света.
(1) Немогућност динамичког подешавања према стварним сценаријима: Европске урбане комерцијалне области захтевају високу осветљеност због концентрације људи ноћу, док приградски путеви имају ниску потражњу касно ноћу, што отежава традиционалној контроли да прецизно усклади захтеве.
(2) Недостатак могућности визуелизације података о потрошњи енергије, немогућност израчунавања потрошње енергије појединачних лампи по региону и времену, што већини одељења за урбано управљање широм света отежава квантификовање ефеката уштеде енергије.
(3) Откривање кварова је одложено. Неки градови у Африци и Латинској Америци ослањају се на пријаве становника или ручне инспекције, што резултира дугим циклусима решавања проблема. (4) Високи трошкови ручног одржавања. Велики градови широм света имају велики број уличних светиљки, а ноћне инспекције су неефикасне и небезбедне, што резултира високим дугорочним оперативним трошковима.
(1) Улична светла се не могу аутоматски искључити или пригушити током слободних сати (нпр. рано ујутро, током празника и током дана), што троши струју, скраћује век трајања лампи и повећава трошкове замене.
(2) Паметни уређаји (нпр. безбедносни надзор, сензори за животну средину и WiFi приступне тачке) на многим локацијама широм света морају бити инсталирани на одвојеним стубовима, што дуплира изградњу стубова уличне расвете и расипа јавни простор и инвестиције у инфраструктуру.
(1) Осветљеност се не може динамички подешавати у зависности од сунчеве светлости: У северној Европи, где је сунчева светлост слаба зими, и на Блиском истоку, где су деонице путева тамне под јаким подневним сунцем, традиционална улична светла не могу да обезбеде циљано додатно осветљење.
(2) Немогућност прилагођавања временским условима: У северној Европи, где је видљивост ниска због снега и магле, и југоисточној Азији, где је видљивост ниска током кишне сезоне, традиционална улична светла не могу повећати осветљеност како би се осигурала безбедност, што утиче на искуство путовања становника у различитим климатским зонама широм света.
Ови недостаци отежавају традиционалне системе осветљења за имплементацију централизованог праћења, квантитативне статистике и ефикасног одржавања, што их чини неспособним да задовоље заједничке потребе глобалних градова за префињеним управљањем и развојем са ниском емисијом угљеника. У том контексту, системи паметног градског осветљења, интегришући Интернет ствари, сензоре и технологије управљања засноване на облаку, постали су кључни правац за надоградњу глобалне урбане инфраструктуре.
Време објаве: 12. септембар 2025.